pòklati
pòklati svrš. 〈prez. pòkoljēm, pril. pr. -āvši, imp. pokòlji, prid. trp. pȍklān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| poklati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pokoljem |
| 2. | pokolješ |
| 3. | pokolje |
| množina | |
| 1. | pokoljemo |
| 2. | pokoljete |
| 3. | pokolju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | poklat ću |
| 2. | poklat ćeš |
| 3. | poklat će |
| množina | |
| 1. | poklat ćemo |
| 2. | poklat ćete |
| 3. | poklat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | poklah |
| 2. | pokla |
| 3. | pokla |
| množina | |
| 1. | poklasmo |
| 2. | poklaste |
| 3. | poklaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | poklao sam |
| 2. | poklao si |
| 3. | poklao je |
| množina | |
| 1. | poklali smo |
| 2. | poklali ste |
| 3. | poklali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam poklao |
| 2. | bio si poklao |
| 3. | bio je poklao |
| množina | |
| 1. | bili smo poklali |
| 2. | bili ste poklali |
| 3. | bili su poklali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pokolji |
| množina | |
| 1. | pokoljimo |
| 2. | pokoljite |
| glagolski prilog prošli | |
| poklavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| poklao, poklala, poklalo | |
| poklali, poklale, poklala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| poklan, poklana, poklano | |
| poklani, poklane, poklana | |
Definicija
| 1. | (koga, što) sve redom zaklati, usp. klati |
| 2. | (se) (dosl.) međusobno se poubijati hladnim oružjem |
| 3. | (se) pren. a. potući se žestoko b. žestoko suprotstaviti mišljenja, posvađati se |
Etimologija
✧ po- + v. klati
