pòleći
pòleći (koga, što, , na koga) svrš. 〈prez. pòlegnēm, pril. pr. polegāvši, prid. rad. pòlegao〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| poleći | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | polegnem |
| 2. | polegneš |
| 3. | polegne |
| množina | |
| 1. | polegnemo |
| 2. | polegnete |
| 3. | polegnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | poleći ću |
| 2. | poleći ćeš |
| 3. | poleći će |
| množina | |
| 1. | poleći ćemo |
| 2. | poleći ćete |
| 3. | poleći će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | polegoh |
| 2. | poleže |
| 3. | poleže |
| množina | |
| 1. | polegosmo |
| 2. | polegoste |
| 3. | polegoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | polegao sam |
| 2. | polegao si |
| 3. | polegao je |
| množina | |
| 1. | polegli smo |
| 2. | polegli ste |
| 3. | polegli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam polegao |
| 2. | bio si polegao |
| 3. | bio je polegao |
| množina | |
| 1. | bili smo polegli |
| 2. | bili ste polegli |
| 3. | bili su polegli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | polegni |
| množina | |
| 1. | polegnimo |
| 2. | polegnite |
| glagolski prilog prošli | |
| polegavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| polegao, polegla, poleglo | |
| polegli, polegle, polegla | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| polegnut, polegnuta, polegnuto | |
| polegnuti, polegnute, polegnuta | |
Etimologija
✧ vidi pòlegnuti
