pòlakomiti se
pòlakomiti se svrš. 〈prez. -īm se, pril. pr. -īvši se, prid. rad. polakòmio se〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| polakomiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | polakomim |
| 2. | polakomiš |
| 3. | polakomi |
| množina | |
| 1. | polakomimo |
| 2. | polakomite |
| 3. | polakome |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | polakomit ću |
| 2. | polakomit ćeš |
| 3. | polakomit će |
| množina | |
| 1. | polakomit ćemo |
| 2. | polakomit ćete |
| 3. | polakomit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | polakomih |
| 2. | polakomi |
| 3. | polakomi |
| množina | |
| 1. | polakomismo |
| 2. | polakomiste |
| 3. | polakomiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | polakomio sam |
| 2. | polakomio si |
| 3. | polakomio je |
| množina | |
| 1. | polakomili smo |
| 2. | polakomili ste |
| 3. | polakomili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam polakomio |
| 2. | bio si polakomio |
| 3. | bio je polakomio |
| množina | |
| 1. | bili smo polakomili |
| 2. | bili ste polakomili |
| 3. | bili su polakomili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | polakomi |
| množina | |
| 1. | polakomimo |
| 2. | polakomite |
| glagolski prilog prošli | |
| polakomivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| polakomio, polakomila, polakomilo | |
| polakomili, polakomile, polakomila | |
Definicija
postati lakom [polakomiti se za novcem]
Etimologija
✧ po- + v. lakom
