posòliti
posòliti (koga, što) svrš. 〈prez. pòsolīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòsoljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| posoliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | posolim |
| 2. | posoliš |
| 3. | posoli |
| množina | |
| 1. | posolimo |
| 2. | posolite |
| 3. | posole |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | posolit ću |
| 2. | posolit ćeš |
| 3. | posolit će |
| množina | |
| 1. | posolit ćemo |
| 2. | posolit ćete |
| 3. | posolit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | posolih |
| 2. | posoli |
| 3. | posoli |
| množina | |
| 1. | posolismo |
| 2. | posoliste |
| 3. | posoliše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | posolio sam |
| 2. | posolio si |
| 3. | posolio je |
| množina | |
| 1. | posolili smo |
| 2. | posolili ste |
| 3. | posolili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam posolio |
| 2. | bio si posolio |
| 3. | bio je posolio |
| množina | |
| 1. | bili smo posolili |
| 2. | bili ste posolili |
| 3. | bili su posolili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | posoli |
| množina | |
| 1. | posolimo |
| 2. | posolite |
| glagolski prilog prošli | |
| posolivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| posolio, posolila, posolilo | |
| posolili, posolile, posolila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| posoljen, posoljena, posoljeno | |
| posoljeni, posoljene, posoljena | |
Definicija
zasipati količinom soli, usp. soliti
Frazeologija
⃟ možeš mu rep posoliti ne možeš mu ništa; kad je otišao, kad se izgubio netragom = stavi mu soli na rep, v. rȇp ⃟;
posoli se (ob. u šali) gotov si, nema ti spasa;
posoliti šećerom lokal. dodati šećera onoliko koliko se dodaje kao kad se soli s dva ili tri prsta, ob. palcem i kažiprstom (predodžba gl. soliti kao radnje prstima)
posoli se (ob. u šali) gotov si, nema ti spasa;
posoliti šećerom lokal. dodati šećera onoliko koliko se dodaje kao kad se soli s dva ili tri prsta, ob. palcem i kažiprstom (predodžba gl. soliti kao radnje prstima)
