pòsmicati
pòsmicati (koga, što) svrš. 〈prez. pòsmičēm, pril. pr. -āvši, prid. rad. posmícao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| posmicati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | posmičem |
| 2. | posmičeš |
| 3. | posmiče |
| množina | |
| 1. | posmičemo |
| 2. | posmičete |
| 3. | posmiču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | posmicat ću |
| 2. | posmicat ćeš |
| 3. | posmicat će |
| množina | |
| 1. | posmicat ćemo |
| 2. | posmicat ćete |
| 3. | posmicat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | posmicah |
| 2. | posmica |
| 3. | posmica |
| množina | |
| 1. | posmicasmo |
| 2. | posmicaste |
| 3. | posmicaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | posmicao sam |
| 2. | posmicao si |
| 3. | posmicao je |
| množina | |
| 1. | posmicali smo |
| 2. | posmicali ste |
| 3. | posmicali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam posmicao |
| 2. | bio si posmicao |
| 3. | bio je posmicao |
| množina | |
| 1. | bili smo posmicali |
| 2. | bili ste posmicali |
| 3. | bili su posmicali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | posmiči |
| množina | |
| 1. | posmičimo |
| 2. | posmičite |
| glagolski prilog prošli | |
| posmicavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| posmicao, posmicala, posmicalo | |
| posmicali, posmicale, posmicala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| posmican, posmicana, posmicano | |
| posmicani, posmicane, posmicana | |
Definicija
sve redom smaknuti, poskidati glave, osuditi na smrt [Posmica ih, srca ne iskali, što bez straha svi su pred njim pali]
Etimologija
✧ vidi posmàknuti se
