poslòžiti
poslòžiti (što) svrš. 〈prez. pòsložīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòsložen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| posložiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | posložim |
| 2. | posložiš |
| 3. | posloži |
| množina | |
| 1. | posložimo |
| 2. | posložite |
| 3. | poslože |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | posložit ću |
| 2. | posložit ćeš |
| 3. | posložit će |
| množina | |
| 1. | posložit ćemo |
| 2. | posložit ćete |
| 3. | posložit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | posložih |
| 2. | posloži |
| 3. | posloži |
| množina | |
| 1. | posložismo |
| 2. | posložiste |
| 3. | posložiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | posložio sam |
| 2. | posložio si |
| 3. | posložio je |
| množina | |
| 1. | posložili smo |
| 2. | posložili ste |
| 3. | posložili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam posložio |
| 2. | bio si posložio |
| 3. | bio je posložio |
| množina | |
| 1. | bili smo posložili |
| 2. | bili ste posložili |
| 3. | bili su posložili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | posloži |
| množina | |
| 1. | posložimo |
| 2. | posložite |
| glagolski prilog prošli | |
| posloživši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| posložio, posložila, posložilo | |
| posložili, posložile, posložila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| posložen, posložena, posloženo | |
| posloženi, posložene, posložena | |
Definicija
| 1. | (što) razg. složiti što po redu i smislu, staviti sve na svoje mjesto, dovesti u red [posložiti knjige; posložiti povrće u izlogu]; poredati, sortirati, srediti (što), razvrstati |
| 2. | (se) žarg. a. uskladiti [neki čimbenici su se posložili] b. shvatiti [posložio je određene stvari u svojoj glavi] |
Etimologija
✧ po- + v. složiti
