posramljívati
posramljívati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. posràmljujēm, pril. sad. posràmljujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| posramljivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | posramljujem |
| 2. | posramljuješ |
| 3. | posramljuje |
| množina | |
| 1. | posramljujemo |
| 2. | posramljujete |
| 3. | posramljuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | posramljivat ću |
| 2. | posramljivat ćeš |
| 3. | posramljivat će |
| množina | |
| 1. | posramljivat ćemo |
| 2. | posramljivat ćete |
| 3. | posramljivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | posramljivah |
| 2. | posramljivaše |
| 3. | posramljivaše |
| množina | |
| 1. | posramljivasmo |
| 2. | posramljivaste |
| 3. | posramljivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | posramljivao sam |
| 2. | posramljivao si |
| 3. | posramljivao je |
| množina | |
| 1. | posramljivali smo |
| 2. | posramljivali ste |
| 3. | posramljivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam posramljivao |
| 2. | bio si posramljivao |
| 3. | bio je posramljivao |
| množina | |
| 1. | bili smo posramljivali |
| 2. | bili ste posramljivali |
| 3. | bili su posramljivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | posramljuj |
| množina | |
| 1. | posramljujmo |
| 2. | posramljujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| posramljujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| posramljivao, posramljivala, posramljivalo | |
| posramljivali, posramljivale, posramljivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| posramljivan, posramljivana, posramljivano | |
| posramljivani, posramljivane, posramljivana | |
Etimologija
✧ vidi posrámiti
