Hrvatski jezični portal

pozlátiti

pozlátiti svrš. 〈prez. pòzlātīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòzlāćen〉

Svršeni
infinitiv
pozlatiti

prezent
jednina
1.	pozlatim
2.	pozlatiš
3.	pozlati
množina
1.	pozlatimo
2.	pozlatite
3.	pozlate

futur
jednina
1.	pozlatit ću
2.	pozlatit ćeš
3.	pozlatit će
množina
1.	pozlatit ćemo
2.	pozlatit ćete
3.	pozlatit će

aorist
jednina
1.	pozlatih
2.	pozlati
3.	pozlati
množina
1.	pozlatismo
2.	pozlatiste
3.	pozlatiše

perfekt
jednina
1.	pozlatio sam
2.	pozlatio si
3.	pozlatio je
množina
1.	pozlatili smo
2.	pozlatili ste
3.	pozlatili su

pluskvamperfekt
jednina
1.	bio sam pozlatio
2.	bio si pozlatio
3.	bio je pozlatio
množina
1.	bili smo pozlatili
2.	bili ste pozlatili
3.	bili su pozlatili

imperativ
jednina
2.	pozlati
množina
1.	pozlatimo
2.	pozlatite

glagolski prilog prošli
pozlativši

glagolski pridjev aktivni
pozlatio, pozlatila, pozlatilo
pozlatili, pozlatile, pozlatila

glagolski pridjev pasivni
pozlaćen, pozlaćena, pozlaćeno
pozlaćeni, pozlaćene, pozlaćena

Definicija

1.	(što) a. pokriti pozlatom b. pren. dati čemu zlatast sjaj
2.	(se) višestruko se isplatiti, biti priznato

Frazeologija

⃟ pozlatila ti se (riječ, usta, ruka) odobravanje neposredno nakon čijih riječi ili čina;
pozlatilo mu (joj itd.) se;
sve će to narod pozlatiti sve će to biti od naroda priznato, nagrađeno;
to se njemu (njoj itd.) itekako pozlatilo odlično je zaradio, izvukao je veliku korist od posla, zasluga za što, ulaganja novca ili energije u što, bavljenja čime