pòšaliti se
pòšaliti se svrš. 〈prez. -īm se, pril. pr. -īvši se〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pošaliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pošalim |
| 2. | pošališ |
| 3. | pošali |
| množina | |
| 1. | pošalimo |
| 2. | pošalite |
| 3. | pošale |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pošalit ću |
| 2. | pošalit ćeš |
| 3. | pošalit će |
| množina | |
| 1. | pošalit ćemo |
| 2. | pošalit ćete |
| 3. | pošalit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pošalih |
| 2. | pošali |
| 3. | pošali |
| množina | |
| 1. | pošalismo |
| 2. | pošaliste |
| 3. | pošališe |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pošalio sam |
| 2. | pošalio si |
| 3. | pošalio je |
| množina | |
| 1. | pošalili smo |
| 2. | pošalili ste |
| 3. | pošalili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pošalio |
| 2. | bio si pošalio |
| 3. | bio je pošalio |
| množina | |
| 1. | bili smo pošalili |
| 2. | bili ste pošalili |
| 3. | bili su pošalili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pošali |
| množina | |
| 1. | pošalimo |
| 2. | pošalite |
| glagolski prilog prošli | |
| pošalivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pošalio, pošalila, pošalilo | |
| pošalili, pošalile, pošalila | |
Definicija
malo se našaliti
