pòsvaditi
pòsvaditi svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòsvađen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| posvaditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | posvadim |
| 2. | posvadiš |
| 3. | posvadi |
| množina | |
| 1. | posvadimo |
| 2. | posvadite |
| 3. | posvade |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | posvadit ću |
| 2. | posvadit ćeš |
| 3. | posvadit će |
| množina | |
| 1. | posvadit ćemo |
| 2. | posvadit ćete |
| 3. | posvadit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | posvadih |
| 2. | posvadi |
| 3. | posvadi |
| množina | |
| 1. | posvadismo |
| 2. | posvadiste |
| 3. | posvadiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | posvadio sam |
| 2. | posvadio si |
| 3. | posvadio je |
| množina | |
| 1. | posvadili smo |
| 2. | posvadili ste |
| 3. | posvadili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam posvadio |
| 2. | bio si posvadio |
| 3. | bio je posvadio |
| množina | |
| 1. | bili smo posvadili |
| 2. | bili ste posvadili |
| 3. | bili su posvadili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | posvadi |
| množina | |
| 1. | posvadimo |
| 2. | posvadite |
| glagolski prilog prošli | |
| posvadivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| posvadio, posvadila, posvadilo | |
| posvadili, posvadile, posvadila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| posvađen, posvađena, posvađeno | |
| posvađeni, posvađene, posvađena | |
Definicija
| 1. | (koga) učiniti da tko s kim bude u svađi, zavadi |
| 2. | (se) ući s kime u svađu; zavaditi se |
Etimologija
✧ po- + v. svađa
