posúmnjati
posúmnjati svrš. 〈prez. pòsūmnjām, pril. pr. -āvši, prid. rad. posúmnjao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| posumnjati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | posumnjam |
| 2. | posumnjaš |
| 3. | posumnja |
| množina | |
| 1. | posumnjamo |
| 2. | posumnjate |
| 3. | posumnjaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | posumnjat ću |
| 2. | posumnjat ćeš |
| 3. | posumnjat će |
| množina | |
| 1. | posumnjat ćemo |
| 2. | posumnjat ćete |
| 3. | posumnjat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | posumnjah |
| 2. | posumnja |
| 3. | posumnja |
| množina | |
| 1. | posumnjasmo |
| 2. | posumnjaste |
| 3. | posumnjaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | posumnjao sam |
| 2. | posumnjao si |
| 3. | posumnjao je |
| množina | |
| 1. | posumnjali smo |
| 2. | posumnjali ste |
| 3. | posumnjali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam posumnjao |
| 2. | bio si posumnjao |
| 3. | bio je posumnjao |
| množina | |
| 1. | bili smo posumnjali |
| 2. | bili ste posumnjali |
| 3. | bili su posumnjali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | posumnjaj |
| množina | |
| 1. | posumnjajmo |
| 2. | posumnjajte |
| glagolski prilog prošli | |
| posumnjavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| posumnjao, posumnjala, posumnjalo | |
| posumnjali, posumnjale, posumnjala | |
Definicija
početi sumnjati, malo sumnjati, osjetiti sumnju
Etimologija
✧ po- + v. sumnjati
