prìbirati
prìbirati (što, se) nesvrš. 〈prez. -rēm, pril. sad. -rūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pribirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pribirem |
| 2. | pribireš |
| 3. | pribire |
| množina | |
| 1. | pribiremo |
| 2. | pribirete |
| 3. | pribiru |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pribirat ću |
| 2. | pribirat ćeš |
| 3. | pribirat će |
| množina | |
| 1. | pribirat ćemo |
| 2. | pribirat ćete |
| 3. | pribirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | pribirah |
| 2. | pribiraše |
| 3. | pribiraše |
| množina | |
| 1. | pribirasmo |
| 2. | pribiraste |
| 3. | pribirahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pribirao sam |
| 2. | pribirao si |
| 3. | pribirao je |
| množina | |
| 1. | pribirali smo |
| 2. | pribirali ste |
| 3. | pribirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pribirao |
| 2. | bio si pribirao |
| 3. | bio je pribirao |
| množina | |
| 1. | bili smo pribirali |
| 2. | bili ste pribirali |
| 3. | bili su pribirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pribiri |
| množina | |
| 1. | pribirimo |
| 2. | pribirite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| pribirući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pribirao, pribirala, pribiralo | |
| pribirali, pribirale, pribirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pribiran, pribirana, pribirano | |
| pribirani, pribirane, pribirana | |
Etimologija
✧ vidi prìbrati
