pŕhnuti
pŕhnuti () svrš. 〈prez. pȓhnēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. pŕhnuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prhnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prhnem |
| 2. | prhneš |
| 3. | prhne |
| množina | |
| 1. | prhnemo |
| 2. | prhnete |
| 3. | prhnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prhnut ću |
| 2. | prhnut ćeš |
| 3. | prhnut će |
| množina | |
| 1. | prhnut ćemo |
| 2. | prhnut ćete |
| 3. | prhnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | prhnuh |
| 2. | prhnu |
| 3. | prhnu |
| množina | |
| 1. | prhnusmo |
| 2. | prhnuste |
| 3. | prhnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prhnuo sam |
| 2. | prhnuo si |
| 3. | prhnuo je |
| množina | |
| 1. | prhnuli smo |
| 2. | prhnuli ste |
| 3. | prhnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prhnuo |
| 2. | bio si prhnuo |
| 3. | bio je prhnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo prhnuli |
| 2. | bili ste prhnuli |
| 3. | bili su prhnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prhni |
| množina | |
| 1. | prhnimo |
| 2. | prhnite |
| glagolski prilog prošli | |
| prhnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prhnuo, prhnula, prhnulo | |
| prhnuli, prhnule, prhnula | |
Definicija
poletjeti lepršajući (o pticama)
Etimologija
✧ ekspr., v. prhak
