prenaglásiti
prenaglásiti (što) svrš. 〈prez. prenàglāsīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. prenàglāšen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prenaglasiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prenaglasim |
| 2. | prenaglasiš |
| 3. | prenaglasi |
| množina | |
| 1. | prenaglasimo |
| 2. | prenaglasite |
| 3. | prenaglase |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prenaglasit ću |
| 2. | prenaglasit ćeš |
| 3. | prenaglasit će |
| množina | |
| 1. | prenaglasit ćemo |
| 2. | prenaglasit ćete |
| 3. | prenaglasit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | prenaglasih |
| 2. | prenaglasi |
| 3. | prenaglasi |
| množina | |
| 1. | prenaglasismo |
| 2. | prenaglasiste |
| 3. | prenaglasiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prenaglasio sam |
| 2. | prenaglasio si |
| 3. | prenaglasio je |
| množina | |
| 1. | prenaglasili smo |
| 2. | prenaglasili ste |
| 3. | prenaglasili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prenaglasio |
| 2. | bio si prenaglasio |
| 3. | bio je prenaglasio |
| množina | |
| 1. | bili smo prenaglasili |
| 2. | bili ste prenaglasili |
| 3. | bili su prenaglasili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prenaglasi |
| množina | |
| 1. | prenaglasimo |
| 2. | prenaglasite |
| glagolski prilog prošli | |
| prenaglasivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prenaglasio, prenaglasila, prenaglasilo | |
| prenaglasili, prenaglasile, prenaglasila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| prenaglašen, prenaglašena, prenaglašeno | |
| prenaglašeni, prenaglašene, prenaglašena | |
Definicija
dati čemu previše važnosti, previše istaknuti
