pritégnuti
pritégnuti (što, koga) svrš. 〈prez. prìtēgnēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. pritégnuo/prìtēgao/prìtēgla ž〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pritegnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pritegnem |
| 2. | pritegneš |
| 3. | pritegne |
| množina | |
| 1. | pritegnemo |
| 2. | pritegnete |
| 3. | pritegnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pritegnut ću |
| 2. | pritegnut ćeš |
| 3. | pritegnut će |
| množina | |
| 1. | pritegnut ćemo |
| 2. | pritegnut ćete |
| 3. | pritegnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pritegnuh / pritegoh |
| 2. | pritegnu / priteže |
| 3. | pritegnu / priteže |
| množina | |
| 1. | pritegnusmo / pritegosmo |
| 2. | pritegnuste / pritegoste |
| 3. | pritegnuše / pritegoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pritegnuo sam |
| 2. | pritegnuo si |
| 3. | pritegnuo je |
| množina | |
| 1. | pritegnuli smo |
| 2. | pritegnuli ste |
| 3. | pritegnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pritegnuo |
| 2. | bio si pritegnuo |
| 3. | bio je pritegnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo pritegnuli |
| 2. | bili ste pritegnuli |
| 3. | bili su pritegnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pritegni |
| množina | |
| 1. | pritegnimo |
| 2. | pritegnite |
| glagolski prilog prošli | |
| pritegnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pritegnuo, pritegnula, pritegnulo | |
| pritegnuli, pritegnule, pritegnula | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pritegnut, pritegnuta, pritegnuto | |
| pritegnuti, pritegnute, pritegnuta | |
Definicija
| 1. | donekle stegnuti, povući prema sebi (uzde, uže kojim se veže brod, maticu vijka itd.) |
| 2. | pren. a. pojačati disciplinu, uvesti više reda b. pojačati razne oblike prinude |
| 3. | stegnuti ono što samo drži (ne steže) [pritegnuti pojas] |
Etimologija
✧ pri- + prasl. *tęgnǫti, v. téžak
