pritájiti se
pritájiti se svrš. 〈prez. prìtājīm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. prìtājen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pritajiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pritajim |
| 2. | pritajiš |
| 3. | pritaji |
| množina | |
| 1. | pritajimo |
| 2. | pritajite |
| 3. | pritaje |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pritajit ću |
| 2. | pritajit ćeš |
| 3. | pritajit će |
| množina | |
| 1. | pritajit ćemo |
| 2. | pritajit ćete |
| 3. | pritajit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pritajih |
| 2. | pritaji |
| 3. | pritaji |
| množina | |
| 1. | pritajismo |
| 2. | pritajiste |
| 3. | pritajiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pritajio sam |
| 2. | pritajio si |
| 3. | pritajio je |
| množina | |
| 1. | pritajili smo |
| 2. | pritajili ste |
| 3. | pritajili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pritajio |
| 2. | bio si pritajio |
| 3. | bio je pritajio |
| množina | |
| 1. | bili smo pritajili |
| 2. | bili ste pritajili |
| 3. | bili su pritajili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pritaji |
| množina | |
| 1. | pritajimo |
| 2. | pritajite |
| glagolski prilog prošli | |
| pritajivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pritajio, pritajila, pritajilo | |
| pritajili, pritajile, pritajila | |
Definicija
prikriti svoju prisutnost, sakriti se tako da se ne čuje i ne vidi
Etimologija
✧ pri- + v. tajiti
