prisvòjiti
prisvòjiti (koga, što) svrš. 〈prez. prìsvojīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. prìsvojen, gl. im. prisvojénje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prisvojiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prisvojim |
| 2. | prisvojiš |
| 3. | prisvoji |
| množina | |
| 1. | prisvojimo |
| 2. | prisvojite |
| 3. | prisvoje |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prisvojit ću |
| 2. | prisvojit ćeš |
| 3. | prisvojit će |
| množina | |
| 1. | prisvojit ćemo |
| 2. | prisvojit ćete |
| 3. | prisvojit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | prisvojih |
| 2. | prisvoji |
| 3. | prisvoji |
| množina | |
| 1. | prisvojismo |
| 2. | prisvojiste |
| 3. | prisvojiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prisvojio sam |
| 2. | prisvojio si |
| 3. | prisvojio je |
| množina | |
| 1. | prisvojili smo |
| 2. | prisvojili ste |
| 3. | prisvojili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prisvojio |
| 2. | bio si prisvojio |
| 3. | bio je prisvojio |
| množina | |
| 1. | bili smo prisvojili |
| 2. | bili ste prisvojili |
| 3. | bili su prisvojili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prisvoji |
| množina | |
| 1. | prisvojimo |
| 2. | prisvojite |
| glagolski prilog prošli | |
| prisvojivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prisvojio, prisvojila, prisvojilo | |
| prisvojili, prisvojile, prisvojila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| prisvojen, prisvojena, prisvojeno | |
| prisvojeni, prisvojene, prisvojena | |
Definicija
bespravno uzeti, učiniti svojim
Etimologija
✧ pri- + v. svoj
