obogaćívati
obogaćívati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. obogàćujēm (se), pril. sad. obogàćujūći (se), gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| obogaćivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | obogaćujem |
| 2. | obogaćuješ |
| 3. | obogaćuje |
| množina | |
| 1. | obogaćujemo |
| 2. | obogaćujete |
| 3. | obogaćuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | obogaćivat ću |
| 2. | obogaćivat ćeš |
| 3. | obogaćivat će |
| množina | |
| 1. | obogaćivat ćemo |
| 2. | obogaćivat ćete |
| 3. | obogaćivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | obogaćivah |
| 2. | obogaćivaše |
| 3. | obogaćivaše |
| množina | |
| 1. | obogaćivasmo |
| 2. | obogaćivaste |
| 3. | obogaćivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | obogaćivao sam |
| 2. | obogaćivao si |
| 3. | obogaćivao je |
| množina | |
| 1. | obogaćivali smo |
| 2. | obogaćivali ste |
| 3. | obogaćivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam obogaćivao |
| 2. | bio si obogaćivao |
| 3. | bio je obogaćivao |
| množina | |
| 1. | bili smo obogaćivali |
| 2. | bili ste obogaćivali |
| 3. | bili su obogaćivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | obogaćuj |
| množina | |
| 1. | obogaćujmo |
| 2. | obogaćujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| obogaćujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| obogaćivao, obogaćivala, obogaćivalo | |
| obogaćivali, obogaćivale, obogaćivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| obogaćivan, obogaćivana, obogaćivano | |
| obogaćivani, obogaćivane, obogaćivana | |
Etimologija
✧ vidi obògatiti
