òbistiniti se
òbistiniti se svrš. 〈prez. òbistinīm se, pril. pr. -īvši se, prid. rad. òbistinio se〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| obistiniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | obistinim |
| 2. | obistiniš |
| 3. | obistini |
| množina | |
| 1. | obistinimo |
| 2. | obistinite |
| 3. | obistine |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | obistinit ću |
| 2. | obistinit ćeš |
| 3. | obistinit će |
| množina | |
| 1. | obistinit ćemo |
| 2. | obistinit ćete |
| 3. | obistinit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | obistinih |
| 2. | obistini |
| 3. | obistini |
| množina | |
| 1. | obistinismo |
| 2. | obistiniste |
| 3. | obistiniše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | obistinio sam |
| 2. | obistinio si |
| 3. | obistinio je |
| množina | |
| 1. | obistinili smo |
| 2. | obistinili ste |
| 3. | obistinili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam obistinio |
| 2. | bio si obistinio |
| 3. | bio je obistinio |
| množina | |
| 1. | bili smo obistinili |
| 2. | bili ste obistinili |
| 3. | bili su obistinili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | obistini |
| množina | |
| 1. | obistinimo |
| 2. | obistinite |
| glagolski prilog prošli | |
| obistinivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| obistinio, obistinila, obistinilo | |
| obistinili, obistinile, obistinila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| obistinjen, obistinjena, obistinjeno | |
| obistinjeni, obistinjene, obistinjena | |
Definicija
ispuniti se, ostvariti se (za ono što je prije bilo željeno, predviđano, zamišljano, sanjano itd.)
Etimologija
✧ o (b)- + v. istina (I)
