obdarívati
obdarívati (koga) nesvrš. 〈prez. obdàrujēm, pril. sad. obdàrujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| obdarivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | obdarujem |
| 2. | obdaruješ |
| 3. | obdaruje |
| množina | |
| 1. | obdarujemo |
| 2. | obdarujete |
| 3. | obdaruju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | obdarivat ću |
| 2. | obdarivat ćeš |
| 3. | obdarivat će |
| množina | |
| 1. | obdarivat ćemo |
| 2. | obdarivat ćete |
| 3. | obdarivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | obdarivah |
| 2. | obdarivaše |
| 3. | obdarivaše |
| množina | |
| 1. | obdarivasmo |
| 2. | obdarivaste |
| 3. | obdarivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | obdarivao sam |
| 2. | obdarivao si |
| 3. | obdarivao je |
| množina | |
| 1. | obdarivali smo |
| 2. | obdarivali ste |
| 3. | obdarivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam obdarivao |
| 2. | bio si obdarivao |
| 3. | bio je obdarivao |
| množina | |
| 1. | bili smo obdarivali |
| 2. | bili ste obdarivali |
| 3. | bili su obdarivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | obdaruj |
| množina | |
| 1. | obdarujmo |
| 2. | obdarujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| obdarujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| obdarivao, obdarivala, obdarivalo | |
| obdarivali, obdarivale, obdarivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| obdarivan, obdarivana, obdarivano | |
| obdarivani, obdarivane, obdarivana | |
Etimologija
✧ vidi obdáriti
