obavézati
obavézati svrš. 〈prez. obàvēžēm, pril. pr. -āvši, imp. obavéži, prid. rad. obavézao, prid. trp. obàvēzān〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| obavezati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | obavežem |
| 2. | obavežeš |
| 3. | obaveže |
| množina | |
| 1. | obavežemo |
| 2. | obavežete |
| 3. | obavežu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | obavezat ću |
| 2. | obavezat ćeš |
| 3. | obavezat će |
| množina | |
| 1. | obavezat ćemo |
| 2. | obavezat ćete |
| 3. | obavezat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | obavezah |
| 2. | obaveza |
| 3. | obaveza |
| množina | |
| 1. | obavezasmo |
| 2. | obavezaste |
| 3. | obavezaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | obavezao sam |
| 2. | obavezao si |
| 3. | obavezao je |
| množina | |
| 1. | obavezali smo |
| 2. | obavezali ste |
| 3. | obavezali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam obavezao |
| 2. | bio si obavezao |
| 3. | bio je obavezao |
| množina | |
| 1. | bili smo obavezali |
| 2. | bili ste obavezali |
| 3. | bili su obavezali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | obaveži |
| množina | |
| 1. | obavežimo |
| 2. | obavežite |
| glagolski prilog prošli | |
| obavezavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| obavezao, obavezala, obavezalo | |
| obavezali, obavezale, obavezala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| obavezan, obavezana, obavezano | |
| obavezani, obavezane, obavezana | |
Etimologija
✧ vidi obvézati
