odsèliti
odsèliti (koga, se) svrš. 〈prez. òdselīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. rad. odsèlio (se), prid. trp. òdseljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odseliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odselim |
| 2. | odseliš |
| 3. | odseli |
| množina | |
| 1. | odselimo |
| 2. | odselite |
| 3. | odsele |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odselit ću |
| 2. | odselit ćeš |
| 3. | odselit će |
| množina | |
| 1. | odselit ćemo |
| 2. | odselit ćete |
| 3. | odselit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odselih |
| 2. | odseli |
| 3. | odseli |
| množina | |
| 1. | odselismo |
| 2. | odseliste |
| 3. | odseliše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odselio sam |
| 2. | odselio si |
| 3. | odselio je |
| množina | |
| 1. | odselili smo |
| 2. | odselili ste |
| 3. | odselili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odselio |
| 2. | bio si odselio |
| 3. | bio je odselio |
| množina | |
| 1. | bili smo odselili |
| 2. | bili ste odselili |
| 3. | bili su odselili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odseli |
| množina | |
| 1. | odselimo |
| 2. | odselite |
| glagolski prilog prošli | |
| odselivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odselio, odselila, odselilo | |
| odselili, odselile, odselila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odseljen, odseljena, odseljeno | |
| odseljeni, odseljene, odseljena | |
Definicija
promijeniti adresu stanovanja, otići stanovati drugdje
Etimologija
✧ od- (ot-) + v. selo
