odròditi
odròditi (se, koga) svrš. 〈prez. òdrodīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. òdrođen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odroditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odrodim |
| 2. | odrodiš |
| 3. | odrodi |
| množina | |
| 1. | odrodimo |
| 2. | odrodite |
| 3. | odrode |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odrodit ću |
| 2. | odrodit ćeš |
| 3. | odrodit će |
| množina | |
| 1. | odrodit ćemo |
| 2. | odrodit ćete |
| 3. | odrodit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odrodih |
| 2. | odrodi |
| 3. | odrodi |
| množina | |
| 1. | odrodismo |
| 2. | odrodiste |
| 3. | odrodiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odrodio sam |
| 2. | odrodio si |
| 3. | odrodio je |
| množina | |
| 1. | odrodili smo |
| 2. | odrodili ste |
| 3. | odrodili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odrodio |
| 2. | bio si odrodio |
| 3. | bio je odrodio |
| množina | |
| 1. | bili smo odrodili |
| 2. | bili ste odrodili |
| 3. | bili su odrodili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odrodi |
| množina | |
| 1. | odrodimo |
| 2. | odrodite |
| glagolski prilog prošli | |
| odrodivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odrodio, odrodila, odrodilo | |
| odrodili, odrodile, odrodila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odrođen, odrođena, odrođeno | |
| odrođeni, odrođene, odrođena | |
Definicija
ponašanjem i načinom života odvojiti (se) od običaja i navika porodice, kraja ili domovine
