òbreći
òbreći (što, se) svrš. 〈prez. òbrečēm (se)/òbreknēm (se), pril. pr. òbreknūvši, prid. rad. òbrekao (se)/òbreknuo (se)/òbrekla (se) ž〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| obreći | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | obreknem |
| 2. | obrekneš |
| 3. | obrekne |
| množina | |
| 1. | obreknemo |
| 2. | obreknete |
| 3. | obreknu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | obreći ću |
| 2. | obreći ćeš |
| 3. | obreći će |
| množina | |
| 1. | obreći ćemo |
| 2. | obreći ćete |
| 3. | obreći će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | obrekoh |
| 2. | obreče |
| 3. | obreče |
| množina | |
| 1. | obrekosmo |
| 2. | obrekoste |
| 3. | obrekoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | obrekao sam |
| 2. | obrekao si |
| 3. | obrekao je |
| množina | |
| 1. | obrekli smo |
| 2. | obrekli ste |
| 3. | obrekli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam obrekao |
| 2. | bio si obrekao |
| 3. | bio je obrekao |
| množina | |
| 1. | bili smo obrekli |
| 2. | bili ste obrekli |
| 3. | bili su obrekli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | obrekni |
| množina | |
| 1. | obreknimo |
| 2. | obreknite |
| glagolski prilog prošli | |
| obrekavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| obrekao, obrekla, obreklo | |
| obrekli, obrekle, obrekla | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| obreknut, obreknuta, obreknuto | |
| obreknuti, obreknute, obreknuta | |
Definicija
arh. knjiš. obećati (komu što, se)
