obrazlágati
obrazlágati (što) nesvrš. 〈prez. obràzlāžēm, pril. sad. -ážūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| obrazlagati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | obrazlažem |
| 2. | obrazlažeš |
| 3. | obrazlaže |
| množina | |
| 1. | obrazlažemo |
| 2. | obrazlažete |
| 3. | obrazlažu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | obrazlagat ću |
| 2. | obrazlagat ćeš |
| 3. | obrazlagat će |
| množina | |
| 1. | obrazlagat ćemo |
| 2. | obrazlagat ćete |
| 3. | obrazlagat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | obrazlagah |
| 2. | obrazlagaše |
| 3. | obrazlagaše |
| množina | |
| 1. | obrazlagasmo |
| 2. | obrazlagaste |
| 3. | obrazlagahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | obrazlagao sam |
| 2. | obrazlagao si |
| 3. | obrazlagao je |
| množina | |
| 1. | obrazlagali smo |
| 2. | obrazlagali ste |
| 3. | obrazlagali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam obrazlagao |
| 2. | bio si obrazlagao |
| 3. | bio je obrazlagao |
| množina | |
| 1. | bili smo obrazlagali |
| 2. | bili ste obrazlagali |
| 3. | bili su obrazlagali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | obrazlaži |
| množina | |
| 1. | obrazlažimo |
| 2. | obrazlažite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| obrazlažući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| obrazlagao, obrazlagala, obrazlagalo | |
| obrazlagali, obrazlagale, obrazlagala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| obrazlagan, obrazlagana, obrazlagano | |
| obrazlagani, obrazlagane, obrazlagana | |
Etimologija
✧ vidi obrazlòžiti
