očarávati
očarávati (koga, što) nesvrš. 〈prez. očàrāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| očaravati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | očaravam |
| 2. | očaravaš |
| 3. | očarava |
| množina | |
| 1. | očaravamo |
| 2. | očaravate |
| 3. | očaravaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | očaravat ću |
| 2. | očaravat ćeš |
| 3. | očaravat će |
| množina | |
| 1. | očaravat ćemo |
| 2. | očaravat ćete |
| 3. | očaravat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | očaravah |
| 2. | očaravaše |
| 3. | očaravaše |
| množina | |
| 1. | očaravasmo |
| 2. | očaravaste |
| 3. | očaravahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | očaravao sam |
| 2. | očaravao si |
| 3. | očaravao je |
| množina | |
| 1. | očaravali smo |
| 2. | očaravali ste |
| 3. | očaravali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam očaravao |
| 2. | bio si očaravao |
| 3. | bio je očaravao |
| množina | |
| 1. | bili smo očaravali |
| 2. | bili ste očaravali |
| 3. | bili su očaravali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | očaravaj |
| množina | |
| 1. | očaravajmo |
| 2. | očaravajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| očaravajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| očaravao, očaravala, očaravalo | |
| očaravali, očaravale, očaravala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| očaravan, očaravana, očaravano | |
| očaravani, očaravane, očaravana | |
Definicija
činiti da se tko zadivi, opčini, ushiti, zavede
Etimologija
✧ vidi očárati
