obùstavljati
obùstavljati (što) nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| obustavljati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | obustavljam |
| 2. | obustavljaš |
| 3. | obustavlja |
| množina | |
| 1. | obustavljamo |
| 2. | obustavljate |
| 3. | obustavljaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | obustavljat ću |
| 2. | obustavljat ćeš |
| 3. | obustavljat će |
| množina | |
| 1. | obustavljat ćemo |
| 2. | obustavljat ćete |
| 3. | obustavljat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | obustavljah |
| 2. | obustavljaše |
| 3. | obustavljaše |
| množina | |
| 1. | obustavljasmo |
| 2. | obustavljaste |
| 3. | obustavljahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | obustavljao sam |
| 2. | obustavljao si |
| 3. | obustavljao je |
| množina | |
| 1. | obustavljali smo |
| 2. | obustavljali ste |
| 3. | obustavljali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam obustavljao |
| 2. | bio si obustavljao |
| 3. | bio je obustavljao |
| množina | |
| 1. | bili smo obustavljali |
| 2. | bili ste obustavljali |
| 3. | bili su obustavljali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | obustavljaj |
| množina | |
| 1. | obustavljajmo |
| 2. | obustavljajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| obustavljajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| obustavljao, obustavljala, obustavljalo | |
| obustavljali, obustavljale, obustavljala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| obustavljan, obustavljana, obustavljano | |
| obustavljani, obustavljane, obustavljana | |
Etimologija
✧ vidi obùstaviti
