odgovárati
odgovárati nesvrš. 〈prez. odgòvārām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odgovarati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odgovaram |
| 2. | odgovaraš |
| 3. | odgovara |
| množina | |
| 1. | odgovaramo |
| 2. | odgovarate |
| 3. | odgovaraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odgovarat ću |
| 2. | odgovarat ćeš |
| 3. | odgovarat će |
| množina | |
| 1. | odgovarat ćemo |
| 2. | odgovarat ćete |
| 3. | odgovarat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | odgovarah |
| 2. | odgovaraše |
| 3. | odgovaraše |
| množina | |
| 1. | odgovarasmo |
| 2. | odgovaraste |
| 3. | odgovarahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odgovarao sam |
| 2. | odgovarao si |
| 3. | odgovarao je |
| množina | |
| 1. | odgovarali smo |
| 2. | odgovarali ste |
| 3. | odgovarali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odgovarao |
| 2. | bio si odgovarao |
| 3. | bio je odgovarao |
| množina | |
| 1. | bili smo odgovarali |
| 2. | bili ste odgovarali |
| 3. | bili su odgovarali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odgovaraj |
| množina | |
| 1. | odgovarajmo |
| 2. | odgovarajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| odgovarajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odgovarao, odgovarala, odgovaralo | |
| odgovarali, odgovarale, odgovarala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odgovaran, odgovarana, odgovarano | |
| odgovarani, odgovarane, odgovarana | |
Definicija
| 1. | (što) davati odgovor na pitanje |
| 2. | (komu, čemu, za što) biti pogodan, biti dobar za neku namjenu, pristajati dobro uza što, priličiti komu, pristajati komu |
| 3. | (koga) odvratiti (2) |
| 4. | () snositi odgovornost za što [odgovarati za krađu; odgovarati za umorstvo] |
Etimologija
✧ vidi ȍdgovōr
