odmárati se
odmárati se nesvrš. 〈prez. òdmārām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odmarati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odmaram |
| 2. | odmaraš |
| 3. | odmara |
| množina | |
| 1. | odmaramo |
| 2. | odmarate |
| 3. | odmaraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odmarat ću |
| 2. | odmarat ćeš |
| 3. | odmarat će |
| množina | |
| 1. | odmarat ćemo |
| 2. | odmarat ćete |
| 3. | odmarat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | odmarah |
| 2. | odmaraše |
| 3. | odmaraše |
| množina | |
| 1. | odmarasmo |
| 2. | odmaraste |
| 3. | odmarahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odmarao sam |
| 2. | odmarao si |
| 3. | odmarao je |
| množina | |
| 1. | odmarali smo |
| 2. | odmarali ste |
| 3. | odmarali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odmarao |
| 2. | bio si odmarao |
| 3. | bio je odmarao |
| množina | |
| 1. | bili smo odmarali |
| 2. | bili ste odmarali |
| 3. | bili su odmarali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odmaraj |
| množina | |
| 1. | odmarajmo |
| 2. | odmarajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| odmarajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odmarao, odmarala, odmaralo | |
| odmarali, odmarale, odmarala | |
Etimologija
✧ vidi odmòriti se
