òdlikovati
òdlikovati (koga, što, se) dv. 〈prez. -kujēm (se), pril. sad. -kūjući (se), pril. pr. -āvši (se), prid. trp. òdlikovān, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odlikovati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odlikujem |
| 2. | odlikuješ |
| 3. | odlikuje |
| množina | |
| 1. | odlikujemo |
| 2. | odlikujete |
| 3. | odlikuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odlikovat ću |
| 2. | odlikovat ćeš |
| 3. | odlikovat će |
| množina | |
| 1. | odlikovat ćemo |
| 2. | odlikovat ćete |
| 3. | odlikovat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | odlikovah |
| 2. | odlikovaše |
| 3. | odlikovaše |
| množina | |
| 1. | odlikovasmo |
| 2. | odlikovaste |
| 3. | odlikovahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odlikovah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odlikovao sam |
| 2. | odlikovao si |
| 3. | odlikovao je |
| množina | |
| 1. | odlikovali smo |
| 2. | odlikovali ste |
| 3. | odlikovali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odlikovao |
| 2. | bio si odlikovao |
| 3. | bio je odlikovao |
| množina | |
| 1. | bili smo odlikovali |
| 2. | bili ste odlikovali |
| 3. | bili su odlikovali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odlikuj |
| množina | |
| 1. | odlikujmo |
| 2. | odlikujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| odlikujući | |
| glagolski prilog prošli | |
| odlikovavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odlikovao, odlikovala, odlikovalo | |
| odlikovali, odlikovale, odlikovala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odlikovan, odlikovana, odlikovano | |
| odlikovani, odlikovane, odlikovana | |
Definicija
| 1. | (koga, što) dati/davati priznanje komu uručenjem odlikovanja, ordena ili medalje |
| 2. | (se čime) istaći/isticati se čime [odlikuje se brzinom] |
Etimologija
✧ vidi ȍdlika
