òdmoći
òdmoći (komu, čemu) svrš. 〈prez. òdmognēm, pril. pr. òdmogāvši, prid. rad. òdmogao/òdmogla ž〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odmoći | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odmognem |
| 2. | odmogneš |
| 3. | odmogne |
| množina | |
| 1. | odmognemo |
| 2. | odmognete |
| 3. | odmognu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odmoći ću |
| 2. | odmoći ćeš |
| 3. | odmoći će |
| množina | |
| 1. | odmoći ćemo |
| 2. | odmoći ćete |
| 3. | odmoći će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odmogoh |
| 2. | odmože |
| 3. | odmože |
| množina | |
| 1. | odmogosmo |
| 2. | odmogoste |
| 3. | odmogoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odmogao sam |
| 2. | odmogao si |
| 3. | odmogao je |
| množina | |
| 1. | odmogli smo |
| 2. | odmogli ste |
| 3. | odmogli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odmogao |
| 2. | bio si odmogao |
| 3. | bio je odmogao |
| množina | |
| 1. | bili smo odmogli |
| 2. | bili ste odmogli |
| 3. | bili su odmogli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odmogni |
| množina | |
| 1. | odmognimo |
| 2. | odmognite |
| glagolski prilog prošli | |
| odmogavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odmogao, odmogla, odmoglo | |
| odmogli, odmogle, odmogla | |
Definicija
naštetiti u radu ili nastojanju, učiniti štetu smetnjom, otežati komu posao, odnemoći, opr. pomoći
