odmotávati
odmotávati (što, se) nesvrš. 〈prez. odmòtāvām (se), pril. sad. -ajūći (se), gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odmotavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odmotavam |
| 2. | odmotavaš |
| 3. | odmotava |
| množina | |
| 1. | odmotavamo |
| 2. | odmotavate |
| 3. | odmotavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odmotavat ću |
| 2. | odmotavat ćeš |
| 3. | odmotavat će |
| množina | |
| 1. | odmotavat ćemo |
| 2. | odmotavat ćete |
| 3. | odmotavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | odmotavah |
| 2. | odmotavaše |
| 3. | odmotavaše |
| množina | |
| 1. | odmotavasmo |
| 2. | odmotavaste |
| 3. | odmotavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odmotavao sam |
| 2. | odmotavao si |
| 3. | odmotavao je |
| množina | |
| 1. | odmotavali smo |
| 2. | odmotavali ste |
| 3. | odmotavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odmotavao |
| 2. | bio si odmotavao |
| 3. | bio je odmotavao |
| množina | |
| 1. | bili smo odmotavali |
| 2. | bili ste odmotavali |
| 3. | bili su odmotavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odmotavaj |
| množina | |
| 1. | odmotavajmo |
| 2. | odmotavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| odmotavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odmotavao, odmotavala, odmotavalo | |
| odmotavali, odmotavale, odmotavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odmotavan, odmotavana, odmotavano | |
| odmotavani, odmotavane, odmotavana | |
Etimologija
✧ vidi odmòtati
