odlànuti
odlànuti (komu) svrš. 〈prez. òdlanēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. odlànuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odlanuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odlanem |
| 2. | odlaneš |
| 3. | odlane |
| množina | |
| 1. | odlanemo |
| 2. | odlanete |
| 3. | odlanu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odlanut ću |
| 2. | odlanut ćeš |
| 3. | odlanut će |
| množina | |
| 1. | odlanut ćemo |
| 2. | odlanut ćete |
| 3. | odlanut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odlanuh |
| 2. | odlanu |
| 3. | odlanu |
| množina | |
| 1. | odlanusmo |
| 2. | odlanuste |
| 3. | odlanuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odlanuo sam |
| 2. | odlanuo si |
| 3. | odlanuo je |
| množina | |
| 1. | odlanuli smo |
| 2. | odlanuli ste |
| 3. | odlanuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odlanuo |
| 2. | bio si odlanuo |
| 3. | bio je odlanuo |
| množina | |
| 1. | bili smo odlanuli |
| 2. | bili ste odlanuli |
| 3. | bili su odlanuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odlani |
| množina | |
| 1. | odlanimo |
| 2. | odlanite |
| glagolski prilog prošli | |
| odlanuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odlanuo, odlanula, odlanulo | |
| odlanuli, odlanule, odlanula | |
Definicija
doći komu olakšanje, osjetiti olakšanje [odlanulo mi je]
Etimologija
✧ vidi odlàknuti
