bȃnčiti
bȃnčiti () nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| bančiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | bančim |
| 2. | bančiš |
| 3. | banči |
| množina | |
| 1. | bančimo |
| 2. | bančite |
| 3. | banče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | bančit ću |
| 2. | bančit ćeš |
| 3. | bančit će |
| množina | |
| 1. | bančit ćemo |
| 2. | bančit ćete |
| 3. | bančit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bančah |
| 2. | bančaše |
| 3. | bančaše |
| množina | |
| 1. | bančasmo |
| 2. | bančaste |
| 3. | bančahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | bančio sam |
| 2. | bančio si |
| 3. | bančio je |
| množina | |
| 1. | bančili smo |
| 2. | bančili ste |
| 3. | bančili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam bančio |
| 2. | bio si bančio |
| 3. | bio je bančio |
| množina | |
| 1. | bili smo bančili |
| 2. | bili ste bančili |
| 3. | bili su bančili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | banči |
| množina | |
| 1. | bančimo |
| 2. | bančite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| bančeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| bančio, bančila, bančilo | |
| bančili, bančile, bančila | |
Definicija
rasipati novac provodeći vrijeme u raspojasanom društvu, u pijančenju; pijančiti, lumpati
Etimologija
✧ vidi bànka
