oktroírati
oktroírati (što) dv. 〈prez. oktròīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, prid. trp. oktròīrān, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oktroirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oktroiram |
| 2. | oktroiraš |
| 3. | oktroira |
| množina | |
| 1. | oktroiramo |
| 2. | oktroirate |
| 3. | oktroiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oktroirat ću |
| 2. | oktroirat ćeš |
| 3. | oktroirat će |
| množina | |
| 1. | oktroirat ćemo |
| 2. | oktroirat ćete |
| 3. | oktroirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | oktroirah |
| 2. | oktroiraše |
| 3. | oktroiraše |
| množina | |
| 1. | oktroirasmo |
| 2. | oktroiraste |
| 3. | oktroirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | oktroirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oktroirao sam |
| 2. | oktroirao si |
| 3. | oktroirao je |
| množina | |
| 1. | oktroirali smo |
| 2. | oktroirali ste |
| 3. | oktroirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oktroirao |
| 2. | bio si oktroirao |
| 3. | bio je oktroirao |
| množina | |
| 1. | bili smo oktroirali |
| 2. | bili ste oktroirali |
| 3. | bili su oktroirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oktroiraj |
| množina | |
| 1. | oktroirajmo |
| 2. | oktroirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| oktroirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| oktroiravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oktroirao, oktroirala, oktroiralo | |
| oktroirali, oktroirale, oktroirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oktroiran, oktroirana, oktroirano | |
| oktroirani, oktroirane, oktroirana | |
Definicija
| 1. | nametnuti/nametati jednostranim aktom [oktroirati diktaturu] |
| 2. | dati, podariti, dopustiti, odobriti |
Etimologija
✧ njem. oktroyieren ← fr. octroyer: dodijeliti, jamčiti ← lat. *auctorizare, auctorare ≃ auctor: autor
