ògōrčiti
ògōrčiti (se) svrš. 〈prez. ògōrčīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. ògōrčen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ogorčiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ogorčim |
| 2. | ogorčiš |
| 3. | ogorči |
| množina | |
| 1. | ogorčimo |
| 2. | ogorčite |
| 3. | ogorče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ogorčit ću |
| 2. | ogorčit ćeš |
| 3. | ogorčit će |
| množina | |
| 1. | ogorčit ćemo |
| 2. | ogorčit ćete |
| 3. | ogorčit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ogorčih |
| 2. | ogorči |
| 3. | ogorči |
| množina | |
| 1. | ogorčismo |
| 2. | ogorčiste |
| 3. | ogorčiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ogorčio sam |
| 2. | ogorčio si |
| 3. | ogorčio je |
| množina | |
| 1. | ogorčili smo |
| 2. | ogorčili ste |
| 3. | ogorčili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ogorčio |
| 2. | bio si ogorčio |
| 3. | bio je ogorčio |
| množina | |
| 1. | bili smo ogorčili |
| 2. | bili ste ogorčili |
| 3. | bili su ogorčili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ogorči |
| množina | |
| 1. | ogorčimo |
| 2. | ogorčite |
| glagolski prilog prošli | |
| ogorčivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ogorčio, ogorčila, ogorčilo | |
| ogorčili, ogorčile, ogorčila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ogorčen, ogorčena, ogorčeno | |
| ogorčeni, ogorčene, ogorčena | |
Definicija
| 1. | (koga) ispuniti gorčinom |
| 2. | (se) postati ogorčen |
Etimologija
✧ vidi ȍgōrak
