oglúšiti
oglúšiti (se) svrš. 〈prez. òglūšīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. rad. oglúšio (se), gl. im. oglušénje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oglušiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oglušim |
| 2. | oglušiš |
| 3. | ogluši |
| množina | |
| 1. | oglušimo |
| 2. | oglušite |
| 3. | ogluše |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oglušit ću |
| 2. | oglušit ćeš |
| 3. | oglušit će |
| množina | |
| 1. | oglušit ćemo |
| 2. | oglušit ćete |
| 3. | oglušit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ogluših |
| 2. | ogluši |
| 3. | ogluši |
| množina | |
| 1. | oglušismo |
| 2. | oglušiste |
| 3. | oglušiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oglušio sam |
| 2. | oglušio si |
| 3. | oglušio je |
| množina | |
| 1. | oglušili smo |
| 2. | oglušili ste |
| 3. | oglušili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oglušio |
| 2. | bio si oglušio |
| 3. | bio je oglušio |
| množina | |
| 1. | bili smo oglušili |
| 2. | bili ste oglušili |
| 3. | bili su oglušili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ogluši |
| množina | |
| 1. | oglušimo |
| 2. | oglušite |
| glagolski prilog prošli | |
| oglušivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oglušio, oglušila, oglušilo | |
| oglušili, oglušile, oglušila | |
Definicija
| 1. | () postati gluh; ogluhnuti |
| 2. | (se na što) ne odazivati se čemu, namjerno ne poslušati, napraviti se da ne čuje, napraviti se gluh |
Etimologija
✧ vidi ȍgluha
