ògaditi
ògaditi (komu što) svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ògađen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ogaditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ogadim |
| 2. | ogadiš |
| 3. | ogadi |
| množina | |
| 1. | ogadimo |
| 2. | ogadite |
| 3. | ogade |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ogadit ću |
| 2. | ogadit ćeš |
| 3. | ogadit će |
| množina | |
| 1. | ogadit ćemo |
| 2. | ogadit ćete |
| 3. | ogadit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ogadih |
| 2. | ogadi |
| 3. | ogadi |
| množina | |
| 1. | ogadismo |
| 2. | ogadiste |
| 3. | ogadiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ogadio sam |
| 2. | ogadio si |
| 3. | ogadio je |
| množina | |
| 1. | ogadili smo |
| 2. | ogadili ste |
| 3. | ogadili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ogadio |
| 2. | bio si ogadio |
| 3. | bio je ogadio |
| množina | |
| 1. | bili smo ogadili |
| 2. | bili ste ogadili |
| 3. | bili su ogadili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ogadi |
| množina | |
| 1. | ogadimo |
| 2. | ogadite |
| glagolski prilog prošli | |
| ogadivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ogadio, ogadila, ogadilo | |
| ogadili, ogadile, ogadila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ogađen, ogađena, ogađeno | |
| ogađeni, ogađene, ogađena | |
Definicija
učiniti da se što kome počne gaditi, ispuniti gađenjem
Etimologija
✧ o (b)- + v. gad
