okazìōn
okazìōn m 〈G okazióna〉
Definicija
reg.
| 1. | povoljan trenutak za kupovanje; zgoda, prigoda, prilika, okolnost |
| 2. | meton. ono što je kupljeno u povoljnom trenutku [ta bluza je bila okazion] |
Etimologija
✧ njem. Okkasion ← lat. occasio: prilika, zgoda ≃ cadere: dopasti, dogoditi se
