okrepljívati
okrepljívati (koga, se) nesvrš. 〈prez. okrèpljujēm (se), pril. sad. okrèpljujūći (se), gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| okrepljivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | okrepljujem |
| 2. | okrepljuješ |
| 3. | okrepljuje |
| množina | |
| 1. | okrepljujemo |
| 2. | okrepljujete |
| 3. | okrepljuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | okrepljivat ću |
| 2. | okrepljivat ćeš |
| 3. | okrepljivat će |
| množina | |
| 1. | okrepljivat ćemo |
| 2. | okrepljivat ćete |
| 3. | okrepljivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | okrepljivah |
| 2. | okrepljivaše |
| 3. | okrepljivaše |
| množina | |
| 1. | okrepljivasmo |
| 2. | okrepljivaste |
| 3. | okrepljivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | okrepljivao sam |
| 2. | okrepljivao si |
| 3. | okrepljivao je |
| množina | |
| 1. | okrepljivali smo |
| 2. | okrepljivali ste |
| 3. | okrepljivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam okrepljivao |
| 2. | bio si okrepljivao |
| 3. | bio je okrepljivao |
| množina | |
| 1. | bili smo okrepljivali |
| 2. | bili ste okrepljivali |
| 3. | bili su okrepljivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | okrepljuj |
| množina | |
| 1. | okrepljujmo |
| 2. | okrepljujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| okrepljujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| okrepljivao, okrepljivala, okrepljivalo | |
| okrepljivali, okrepljivale, okrepljivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| okrepljivan, okrepljivana, okrepljivano | |
| okrepljivani, okrepljivane, okrepljivana | |
Etimologija
✧ vidi okrijépiti
