okòmiti se
okòmiti se (na koga) svrš. 〈prez. òkomīm se, pril. pr. -īvši se, prid. rad. okòmio se〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| okomiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | okomim |
| 2. | okomiš |
| 3. | okomi |
| množina | |
| 1. | okomimo |
| 2. | okomite |
| 3. | okome |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | okomit ću |
| 2. | okomit ćeš |
| 3. | okomit će |
| množina | |
| 1. | okomit ćemo |
| 2. | okomit ćete |
| 3. | okomit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | okomih |
| 2. | okomi |
| 3. | okomi |
| množina | |
| 1. | okomismo |
| 2. | okomiste |
| 3. | okomiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | okomio sam |
| 2. | okomio si |
| 3. | okomio je |
| množina | |
| 1. | okomili smo |
| 2. | okomili ste |
| 3. | okomili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam okomio |
| 2. | bio si okomio |
| 3. | bio je okomio |
| množina | |
| 1. | bili smo okomili |
| 2. | bili ste okomili |
| 3. | bili su okomili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | okomi |
| množina | |
| 1. | okomimo |
| 2. | okomite |
| glagolski prilog prošli | |
| okomivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| okomio, okomila, okomilo | |
| okomili, okomile, okomila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| okomljen, okomljena, okomljeno | |
| okomljeni, okomljene, okomljena | |
Definicija
| 1. | napasti plijen iz zraka (o pticama grabljivicama); ustremiti se, nasrnuti |
| 2. | pren. napasti koga riječima ili grubom silom |
Etimologija
✧ vidi òkomit
