okríviti
okríviti (koga) svrš. 〈prez. òkrīvīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. òkrīvljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| okriviti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | okrivim |
| 2. | okriviš |
| 3. | okrivi |
| množina | |
| 1. | okrivimo |
| 2. | okrivite |
| 3. | okrive |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | okrivit ću |
| 2. | okrivit ćeš |
| 3. | okrivit će |
| množina | |
| 1. | okrivit ćemo |
| 2. | okrivit ćete |
| 3. | okrivit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | okrivih |
| 2. | okrivi |
| 3. | okrivi |
| množina | |
| 1. | okrivismo |
| 2. | okriviste |
| 3. | okriviše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | okrivio sam |
| 2. | okrivio si |
| 3. | okrivio je |
| množina | |
| 1. | okrivili smo |
| 2. | okrivili ste |
| 3. | okrivili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam okrivio |
| 2. | bio si okrivio |
| 3. | bio je okrivio |
| množina | |
| 1. | bili smo okrivili |
| 2. | bili ste okrivili |
| 3. | bili su okrivili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | okrivi |
| množina | |
| 1. | okrivimo |
| 2. | okrivite |
| glagolski prilog prošli | |
| okrivivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| okrivio, okrivila, okrivilo | |
| okrivili, okrivile, okrivila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| okrivljen, okrivljena, okrivljeno | |
| okrivljeni, okrivljene, okrivljena | |
Definicija
pripisati, svaliti krivnju za neko djelo na koga, proglasiti krivim koga; optužiti
