onanírati
onanírati () nesvrš. 〈prez. onànīrām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| onanirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | onaniram |
| 2. | onaniraš |
| 3. | onanira |
| množina | |
| 1. | onaniramo |
| 2. | onanirate |
| 3. | onaniraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | onanirat ću |
| 2. | onanirat ćeš |
| 3. | onanirat će |
| množina | |
| 1. | onanirat ćemo |
| 2. | onanirat ćete |
| 3. | onanirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | onanirah |
| 2. | onaniraše |
| 3. | onaniraše |
| množina | |
| 1. | onanirasmo |
| 2. | onaniraste |
| 3. | onanirahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | onanirao sam |
| 2. | onanirao si |
| 3. | onanirao je |
| množina | |
| 1. | onanirali smo |
| 2. | onanirali ste |
| 3. | onanirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam onanirao |
| 2. | bio si onanirao |
| 3. | bio je onanirao |
| množina | |
| 1. | bili smo onanirali |
| 2. | bili ste onanirali |
| 3. | bili su onanirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | onaniraj |
| množina | |
| 1. | onanirajmo |
| 2. | onanirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| onanirajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| onanirao, onanirala, onaniralo | |
| onanirali, onanirale, onanirala | |
Definicija
| 1. | bibl. prolijevati na stranu sjeme u spolnom aktu i ne htjeti oploditi ženu |
| 2. | razg. masturbirati |
| 3. | žarg. podr. a. pričati gluposti; trabunjati, blebetati b. baviti se ispraznim poslom |
Etimologija
✧ vidi onànija
