omekšávati
omekšávati (, koga, što, se) nesvrš. 〈prez. omèkšāvām (se), pril. sad. -ajūći (se), gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| omekšavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | omekšavam |
| 2. | omekšavaš |
| 3. | omekšava |
| množina | |
| 1. | omekšavamo |
| 2. | omekšavate |
| 3. | omekšavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | omekšavat ću |
| 2. | omekšavat ćeš |
| 3. | omekšavat će |
| množina | |
| 1. | omekšavat ćemo |
| 2. | omekšavat ćete |
| 3. | omekšavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | omekšavah |
| 2. | omekšavaše |
| 3. | omekšavaše |
| množina | |
| 1. | omekšavasmo |
| 2. | omekšavaste |
| 3. | omekšavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | omekšavao sam |
| 2. | omekšavao si |
| 3. | omekšavao je |
| množina | |
| 1. | omekšavali smo |
| 2. | omekšavali ste |
| 3. | omekšavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam omekšavao |
| 2. | bio si omekšavao |
| 3. | bio je omekšavao |
| množina | |
| 1. | bili smo omekšavali |
| 2. | bili ste omekšavali |
| 3. | bili su omekšavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | omekšavaj |
| množina | |
| 1. | omekšavajmo |
| 2. | omekšavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| omekšavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| omekšavao, omekšavala, omekšavalo | |
| omekšavali, omekšavale, omekšavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| omekšavan, omekšavana, omekšavano | |
| omekšavani, omekšavane, omekšavana | |
Etimologija
✧ vidi omèkšati
