opkoráčiti
opkoráčiti (koga, što) svrš. 〈prez. opkòrāčīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. opkòrāčen, gl. im. opkoračénje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| opkoračiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | opkoračim |
| 2. | opkoračiš |
| 3. | opkorači |
| množina | |
| 1. | opkoračimo |
| 2. | opkoračite |
| 3. | opkorače |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | opkoračit ću |
| 2. | opkoračit ćeš |
| 3. | opkoračit će |
| množina | |
| 1. | opkoračit ćemo |
| 2. | opkoračit ćete |
| 3. | opkoračit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | opkoračih |
| 2. | opkorači |
| 3. | opkorači |
| množina | |
| 1. | opkoračismo |
| 2. | opkoračiste |
| 3. | opkoračiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | opkoračio sam |
| 2. | opkoračio si |
| 3. | opkoračio je |
| množina | |
| 1. | opkoračili smo |
| 2. | opkoračili ste |
| 3. | opkoračili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam opkoračio |
| 2. | bio si opkoračio |
| 3. | bio je opkoračio |
| množina | |
| 1. | bili smo opkoračili |
| 2. | bili ste opkoračili |
| 3. | bili su opkoračili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | opkorači |
| množina | |
| 1. | opkoračimo |
| 2. | opkoračite |
| glagolski prilog prošli | |
| opkoračivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| opkoračio, opkoračila, opkoračilo | |
| opkoračili, opkoračile, opkoračila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| opkoračen, opkoračena, opkoračeno | |
| opkoračeni, opkoračene, opkoračena | |
Definicija
jednim korakom stati jednom nogom na jednu, a drugom nogom na drugu stranu onoga što leži na tlu, ostaviti na tlu koga ili što između svojih nogu, ob. prije nego što se želi objema rukama podignuti [opkoračiti mrtvaca; opkoračiti trupac]
Etimologija
✧ o (p)- + v. korak
