oplođívati
oplođívati (što, koga) nesvrš. 〈prez. oplòđujēm, pril. sad. oplòđujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oplođivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oplođujem |
| 2. | oplođuješ |
| 3. | oplođuje |
| množina | |
| 1. | oplođujemo |
| 2. | oplođujete |
| 3. | oplođuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oplođivat ću |
| 2. | oplođivat ćeš |
| 3. | oplođivat će |
| množina | |
| 1. | oplođivat ćemo |
| 2. | oplođivat ćete |
| 3. | oplođivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | oplođivah |
| 2. | oplođivaše |
| 3. | oplođivaše |
| množina | |
| 1. | oplođivasmo |
| 2. | oplođivaste |
| 3. | oplođivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oplođivao sam |
| 2. | oplođivao si |
| 3. | oplođivao je |
| množina | |
| 1. | oplođivali smo |
| 2. | oplođivali ste |
| 3. | oplođivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oplođivao |
| 2. | bio si oplođivao |
| 3. | bio je oplođivao |
| množina | |
| 1. | bili smo oplođivali |
| 2. | bili ste oplođivali |
| 3. | bili su oplođivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oplođuj |
| množina | |
| 1. | oplođujmo |
| 2. | oplođujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| oplođujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oplođivao, oplođivala, oplođivalo | |
| oplođivali, oplođivale, oplođivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oplođivan, oplođivana, oplođivano | |
| oplođivani, oplođivane, oplođivana | |
Etimologija
✧ vidi oplòditi
