òpržiti
òpržiti (koga, što, se) svrš. 〈prez. -īm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. òpržen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| opržiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | opržim |
| 2. | opržiš |
| 3. | oprži |
| množina | |
| 1. | opržimo |
| 2. | opržite |
| 3. | oprže |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | opržit ću |
| 2. | opržit ćeš |
| 3. | opržit će |
| množina | |
| 1. | opržit ćemo |
| 2. | opržit ćete |
| 3. | opržit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | opržih |
| 2. | oprži |
| 3. | oprži |
| množina | |
| 1. | opržismo |
| 2. | opržiste |
| 3. | opržiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | opržio sam |
| 2. | opržio si |
| 3. | opržio je |
| množina | |
| 1. | opržili smo |
| 2. | opržili ste |
| 3. | opržili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam opržio |
| 2. | bio si opržio |
| 3. | bio je opržio |
| množina | |
| 1. | bili smo opržili |
| 2. | bili ste opržili |
| 3. | bili su opržili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oprži |
| množina | |
| 1. | opržimo |
| 2. | opržite |
| glagolski prilog prošli | |
| oprživši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| opržio, opržila, opržilo | |
| opržili, opržile, opržila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| opržen, opržena, oprženo | |
| oprženi, opržene, opržena | |
Definicija
| 1. | (koga, što, se) izazvati bol vrućim predmetom; opeći, opaliti, ožeći |
| 2. | (se) pren. steći loše iskustvo iz čega, iskusiti što loše, opeći se |
Etimologija
✧ o (b)- + v. pržiti
