òpružiti
òpružiti (se) svrš. 〈prez. òpružīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. òpružen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| opružiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | opružim |
| 2. | opružiš |
| 3. | opruži |
| množina | |
| 1. | opružimo |
| 2. | opružite |
| 3. | opruže |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | opružit ću |
| 2. | opružit ćeš |
| 3. | opružit će |
| množina | |
| 1. | opružit ćemo |
| 2. | opružit ćete |
| 3. | opružit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | opružih |
| 2. | opruži |
| 3. | opruži |
| množina | |
| 1. | opružismo |
| 2. | opružiste |
| 3. | opružiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | opružio sam |
| 2. | opružio si |
| 3. | opružio je |
| množina | |
| 1. | opružili smo |
| 2. | opružili ste |
| 3. | opružili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam opružio |
| 2. | bio si opružio |
| 3. | bio je opružio |
| množina | |
| 1. | bili smo opružili |
| 2. | bili ste opružili |
| 3. | bili su opružili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | opruži |
| množina | |
| 1. | opružimo |
| 2. | opružite |
| glagolski prilog prošli | |
| opruživši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| opružio, opružila, opružilo | |
| opružili, opružile, opružila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| opružen, opružena, opruženo | |
| opruženi, opružene, opružena | |
Definicija
pasti svom dužinom, pasti cijelim tijelom po dužini (o osobi)
Etimologija
✧ o (b)- + v. pružiti
