opŕljiti
opŕljiti (koga, što, se) svrš. 〈prez. òpṟljīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. òpṟljen〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oprljiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oprljim |
| 2. | oprljiš |
| 3. | oprlji |
| množina | |
| 1. | oprljimo |
| 2. | oprljite |
| 3. | oprlje |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oprljit ću |
| 2. | oprljit ćeš |
| 3. | oprljit će |
| množina | |
| 1. | oprljit ćemo |
| 2. | oprljit ćete |
| 3. | oprljit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | oprljih |
| 2. | oprlji |
| 3. | oprlji |
| množina | |
| 1. | oprljismo |
| 2. | oprljiste |
| 3. | oprljiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oprljio sam |
| 2. | oprljio si |
| 3. | oprljio je |
| množina | |
| 1. | oprljili smo |
| 2. | oprljili ste |
| 3. | oprljili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oprljio |
| 2. | bio si oprljio |
| 3. | bio je oprljio |
| množina | |
| 1. | bili smo oprljili |
| 2. | bili ste oprljili |
| 3. | bili su oprljili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oprlji |
| množina | |
| 1. | oprljimo |
| 2. | oprljite |
| glagolski prilog prošli | |
| oprljivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oprljio, oprljila, oprljilo | |
| oprljili, oprljile, oprljila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oprljen, oprljena, oprljeno | |
| oprljeni, oprljene, oprljena | |
Etimologija
✧ o (b)- + v. prljiti
