òprāvdati
òprāvdati (se) svrš. 〈prez. òprāvdām (se), pril. pr. -āvši (se), prid. trp. òprāvdān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| opravdati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | opravdam |
| 2. | opravdaš |
| 3. | opravda |
| množina | |
| 1. | opravdamo |
| 2. | opravdate |
| 3. | opravdaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | opravdat ću |
| 2. | opravdat ćeš |
| 3. | opravdat će |
| množina | |
| 1. | opravdat ćemo |
| 2. | opravdat ćete |
| 3. | opravdat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | opravdah |
| 2. | opravda |
| 3. | opravda |
| množina | |
| 1. | opravdasmo |
| 2. | opravdaste |
| 3. | opravdaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | opravdao sam |
| 2. | opravdao si |
| 3. | opravdao je |
| množina | |
| 1. | opravdali smo |
| 2. | opravdali ste |
| 3. | opravdali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam opravdao |
| 2. | bio si opravdao |
| 3. | bio je opravdao |
| množina | |
| 1. | bili smo opravdali |
| 2. | bili ste opravdali |
| 3. | bili su opravdali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | opravdaj |
| množina | |
| 1. | opravdajmo |
| 2. | opravdajte |
| glagolski prilog prošli | |
| opravdavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| opravdao, opravdala, opravdalo | |
| opravdali, opravdale, opravdala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| opravdan, opravdana, opravdano | |
| opravdani, opravdane, opravdana | |
Definicija
| 1. | (koga, što) a. otkloniti s koga sumnju ili optužbu dokazujući da je ona neosnovana b. navesti razloge za neki postupak, radnju i sl. [opravdati izdatke]; obrazložiti |
| 2. | (se) a. dokazati svoju nevinost b. obrazložiti [ta tvrdnja se ne može opravdati] |
